Nije mi cilj ozboljno da ga zavijem u crno.
Čak suprotno.
Ja sam na prvo kampiranje išao s šatorom (više bivak nego šator) vrećom za spavanje,kuhalom na kartušu ,backpack priborom za jelo (dva nazovi lonca s šalicom i žlicom i vilicom) i jastukom koji je po noći bio jastuk na napuhavanje a po danu stolac te ručnom baterijskom lampom.
Mislim da sam imao 17.
Odjeća je bila dvoje kupačih, dvoje kratkih hlaća, jedna trenirka i kišna kabanica s isusovkama na nogama.
Dva ručnika, kapa na glavi i sunčane naočale plus švicarski nožić.
Nisam imao ni podmetač al dobro...bilo je na Rabu i spavalo se na pijesku.
Može se.
Al čovjek mora biti svjestan da se može, al i znati što možda može očekivat.
Namam sape čovjeku reč...ma odi i baš te briga.
Da je neki solo brijać rekel bi mu jednostavno ruksak na leđa i put pod noge, ovako mora znati što može očekivat.
Kad kažem da kampiram prva je reakcija kaj mrziš sebe i svoju djecu.
Percepcija je katastrofalna u nas Hrvata što se kampiranja i kampova tiće.
Većina misli da je to bagatela, jeftino a prljavo i neuredno.
Nažalost to je tako.
Nemaju ljudi pojima da kvalitetna mala kamp kućica ima cjenu od 10 000 eura, da nema kampera a da zadovoljava minimum zahtjeva ispod 30 000 eura, a da ih ima nerjetko i preko 100 000 eura da koštaju.
Da je cijena šatora koji je neki kvalitet i ima prostor preko o...ho ho...1000 eura uglavnom (govorimo o vrhunskim modelima)
To nije jeftin hobby, čak i ako se kupuje srednja, pa i niže srednja klasa. Ma da se kupuje i zadnji škart, i to košta nažalost.
Nećemo bit političari, nastojimo biti ljudi.
Kolega Schnitzer je apsolutno u pravu pri svojoj tvrdnji da se razumijemo kad kaže da jasno iznošenje golih činjenica može pokolebat.
Al i to je bolje nego da netko odvoji za kamp neka sredstva i skuži da se loše proveo, pa em je potrošio pare, em se loše proveo em kaj bu sad s opremom-dobio mizeriju eventualno za nju.
Il mu stajat na tavanu.