Evo i našeg izveštaja, malo podužeg ali volim da vas gnjavim
.
Prvo, odakle mi na Murter. To ni meni nije bilo jasno par sati pred polazak. Plan je bio da odemo na jug, Pelješac ili Korčula, preko BiH. Par dana pred polazak mi dobijemo potvrdu da bi sa nama išli naši prijatelji iz Slovenije, ali daleko im južna Dalmacija, pa da se nađemo negde na pola puta. Ja se setila Murtera, oni su isto imali poznanike koji su tamo kampovali i bili zadovoljni. I krenusmo put Murtera. Ali nam bura pomeri planove i umesto u Murter skrenusmo sa puta i odosmo u Pulu u goste. U kampu Slanica smo imali rezervisanu parcelu (2kom) za subotu ali im nije bio problem da pomere rezervaciju za utorak. Da pojasnim kako funkcioniše rezervacija. Mi smo se sa njima malo mailovali malo telefonirali, i oni rezervišu ono što je u tom momentu slobodno, odnosno ono što se oslobodi. Otprilike znaju kad neko odlazi, pa čim počnu gosti da se pakiraju oni ostave tablu da je rezervisano. Najveće promena turista je subotom, kao i svuda, tada najviše gostiju odlazi i dolazi, tada je borba za parcele. Najbolje je doći rano ujutru, videti ko se pakira, pa čekati pored. U kampu nema pravilo o vremenu izlaska iz kampa, to je fleksibilno, silaziš sa parcele kad ti odgovara. Mi smo imali komšije koji su počeli sa pakiranjem u 21h i otišli oko ponoći, a nisu platili dodatno dan.
Parcele za šatore su terasasto uređene. Struja je blizu, ima dosta ormarića. Mi smo prvo dobili dosta lošu parcelu (bez sjene) i na njoj smo izdržali 4 dana. Posle smo se preselili malo niže, parcela na prvoj terasi, auto ispod šatora, plaža na 20m. E na toj parceli bi mogla da ostanem jako dugo jer je bila savršena. Sjena, pogled, blizina mora, perfektna....
Najveći nedostatak kampa su sanitarni čvorovi. Jesu novi, skromno uređeni ali one tetkice nikako ne čiste dovoljno. Imaju jednu čistačicu po smeni za 2 sanitarna čvora. I sve bi možda bilo OK da one rade. Ali one malo rade puno sede ispred. Nose se sobom stolicu koju montiraju ispred i odmaraju. Jedna od njih, iz milošti nazvana sanitarni Hitler, je redovno sedela ispred i proveravala ko ulazi obuven ili nije poneo ručnik za tuširanje. I onda te redovno upozori da se ne pridržavaš pravila. Nas nije dirala, verovatno jer ja dosta opasno izgledam, a možda jer je čula za moj opako prgav karakter. Meni nikako nije jasno kako neko može da se tušira bos u toj prljavoj kabini a da ne zakači neke gljivice. U prilog tome da štede sa čišćenjem toaleta ide i to što toaleti se nikad, čak ni ujutru, ne osete na hlor ili neko drugo sredstvo za čišćenje, kao da ga vodom i sapunom čiste. Pored svog mog nezadovoljstva sa čistačicama, toaleti su bili prilično čisti, svi smo se trudili da ih ne prljamo da bi bili što duže čiste. Za tuširanje podmlatka smo koristili naš solarni tuš, tako nam je bilo najlakše i najbrže. Sanitarni čvorovi jesu mali ali dovoljni, nikad nije bilo gužve ili dužeg čekanja, osim kad svi nagrnu sa plaže i hoće odmah na tuširanje. Topla voda je problem u to vreme, posle se nekako sredi, verovano pojačaju grejanje elektrikom. Fora je da u prvim tuševima, bliže ulazu, prvo nestane vode, dok u poslednjem skoro uvek ima tople.
Auto nismo vadili iz kampa. Kad nađeš mesto nisi lud da ga tako lako nekom prepustiš. Auto nam iskreno nije ni trebao, imali smo bicikle i to nam je bilo osnovno prevozno sredstvo.
Zrikavci, dosadni do zla boga, ali posle par dana se navikneš. Mada moram priznati da mi ne nedostaju. Hor im je aktivan od ranog jutra pa do sumraka. Ali mogu poslužiti kao budilnik, mene su budili za jutarnji džoging i za to im hvala.
Plaža Slanica - mravinjak, samo smo je 2 puta posetili. Plaža Podrvške odlična, blizu, ima sjene, nju smo posetili 4 puta. Posetili i plažu Čigrađa, meni odlična, podmladak je isto bio zadovoljan. Glavna plaža za kupanje nam je bila ispod šatora, stene su dosta ravne, dosta dobar ulazak u vodu. Pre 8h ujutru parkiramo svoj ručnik dole, pa par puta dnevno siđemo da se bućnemo. Nema spremanja torbi za plažu, nema nošenja hrane, sve ti je gore u šatoru koji je na minut hoda. Po meni to i jeste najveći plus ovog kampa, što je na samoj obali a to ne naplaćuje previsokom cenom. Takvi kampovi su dosta retki, mi nikad nismo bili tako blizu mora. Parcele blizu mora se rezervišu mesecima unapred i plaćaju dosta više.
Mi smo se ove godine kupali najviše do sada, jednostavno moraš da se bućneš kad ti je more tako blizu. Mislim da je ta blizina mora i toliko puno kupanja, glavni razlog zašto je naše dete posle tačno 14 dana počelo da kuka za kućom. Prošlih godina nikad nije rekla da joj je dosta kupanja i da joj je more dosadilo, dok ove godine je vrlo glasno i dosadno izražavala svoje stavove. Ali želja joj nije odmah uslišena, ostali smo još 5 dana. Toliko kupanja nije dobro ni za stopala, izrasla su joj za jedan broj, pa je kući morala da se vrati bosa. Naravučenije, stopala treba manje kvasiti
.
Osim neljubaznih čistačica, imaju u jednu seku na recepciji koja ne zaostaje sa svojom neljubaznošću. Dok druga recepcionerka je oličenje ljubaznosti, sušta suprotnost, ona nam je toliko puta pomogla i izašla u susret da sam htela da je usvojim. Hoće devojka malo da se provodi po BG pa nema gde da spava a mi joj nismo daleko, odmah je pozvana u goste. Ovu drugu bi samo na kopanje pozvala, i to možda, samo ako sam tih dana posebno dobra.
Još jedan minus je to što se ne spušta rampa na ulazu u kamp, pa se ta cesta kroz kamp koristi za prolazak do plaže Podvrške. I to najčešće prolaze domaći turisti (ZG table najviše), stranci ne znaju put. Skutera ima dosta ali nisam imala utisak da divljaju, nama nisu puno smetali a bili smo tik uz cestu, prvi šator.
Ala umem da ugnjavim, o bogo moj.......